ur face. i like that shit.

Mrzim ovaj jebeni osecaj. Sto su ljudi stoke, aj sad sto? Mrzim sto moram sve da pisem ovako, ali kome da se obratis kada nikoga nista ne zanima, sve dok njemu ne zatreba nesto. I onda mi dodje i kuka mi nesto. I jednom, jednom mi zatreba da me neko saslusa, napisem roman u poruci, a stize odgovor "jbg :/". Me zajebavas?
Al da, do toga ne bi ni doslo, da se jebeno nisam zaljubila (opet) u osobu kod koje nemam nikakvih sansi. I bas kad pomislim, "brate, svidjam mu se stvarno" puf!, eno ga sa nekom devojkom. Nije mi jasno, stvarno nije. Zato sto niko ne moze da me ubedi da nas dvoje ustvari nista nismo imali!! Jesmo, znam to po nacinu na koji mi je gledao. A onda sam svakog dana morala da JA gledam, kako nju gleda istim pogledom. I koliko zelim da ga zaboravim na ovom raspustu, toliko ne zelim. Ne zelim da znam da je kraj.

nevermind.
http://www.youtube.com/watch?v=fH0rRn8_W_U